ja san pa mislin 4 puta, ali sve pri smiješno maloj brzini, fala bogu samo plastike su platile svaki puta, te se nadam da san ispuca te stvarno predebilne padove prije pravog motora.
1) dvoj epriajtelja na skuter i ja idemo na TTTS, ja iman suvozača. Išli smo u PIchila (ymahin dučan, prika je iša po djelove neke za sr-a) i to je stvarno preogroman prostor, isto kao da se razbiješ na aerodromskoj pisti
i tako se mi vozimo i znam ja da treba skrenuti negdi livo, ali san mislija da je to nekih barem 100 metri naprid i meni nešto kaže ovaj suvozač, ja onako okrenem glavu malo više od pola na livu stranu a ovaj je stajao meni s desne strane nekih 5 metara ispred mene i samo skrene ispred mene i ja ga pokupin... prednja moja vilica u njegovo deklo.
2) također vozin frenda, idemo do stobreča straom nekom cesticom i ima jedan zavoj pod 90 koji je prepun šljunka i prašine.. i ja to znam, i stvarno usporim na brzinu hoda, i nisam niti kočnicu prednju drža niti san trznija volanom, dapače, čak san uzeja najširu moguču putanju da budem šta više uspravan i svejedno prednje kolo popusti i pljas
3) Pad koji me je najviše zabolija, jer je jasan pokazatelj mog neiskustva
Idem na selo ujutro a dan prije kiša.. cesta je sva suha, možda tek-tu i tamo u hladu malo mokroga ali pazim kad vidim.. i tako ja ganjam i ganjam i dođem ispredkuče na selu i kako je brat nedavno posadio par nekih stabala, budala ih je to jutro iako je padala kiša dan prije dodatno zalija to jutro prije nego san ja doša... i ja bez previše razmišljanja o tome s suhog asfalta skrenem ispred kuče na mokru travu i pljas
tako glupo i tako početnički...cccc
a šta je najgore od svega i šta me je najviše pogodilo je to što je malo kasnije dolazija bratov prijatelj na ganc novon TDM-u koji više godina vozi motor i kažem ja bratu "daj ga zovni i upozori ga da ne bi slučajno pa s novin novcatim motorom" a meni brat kaže "pa nije on ka i ti, on je iskusan".....uuuu a meni svaka dlaka na glavi od muke skače, to me je dotuklo XDXD
