Dragi prijatelji, evo male pričice o kratkom ali interesantnom putu mene i moje žene (zajedno 160-170 kila žive vage
) na novom kinezu CFMOTO E-jewel 150 (na povratku je ima 320 km na celeru) od Kaštel Starog do Sinja i nazad, dana Gospodnjeg 15.08.2006.
Kako sam taj dan radio od 0700 do 1400, jedina opcija je ostala popodnevni put. Ideja vodilja je bila da idemo kaštelanskom zagorom, putevima koji nisu frekventni, uživamo i slikajemo do mile volje... Na karti nađoh put od Kaštel Starog pa na Malačku, put Lećevice, na Neorić, pa u Sinj... Spremili smo turbo lagane šuškavce za dnevnu vožnju, a jače jakete i kožne rukavice za povratak navečer... Ženi san da integralku, a ja san uzeja svoju retro tuticu, sa Uvex cvikama na laštik i promjenjivim staklima sunčane-prozirne...
Na poslu osta malo duže, ručak, odmor i kava posli ručka, žena se spremala (znate kako je to...
) tako da smo krenili tek iza 1800... Vrlo brzo došli na Malačku, puca super pogled na Kaštelanski zaljev, Trogir i Split, izvadija ja digitalca, naoštrija se da ću napokon poslikat i skuter i sebe i ženu i krajolik... Upalija aparat, a on se u roku sekunde ugasija i napisa 'charge battery'...
Shit, ali šta je, tu je, idemo dalje... Vozili se lipo, žalili šta kad se popnemo na koje brdašce nemamo aparat za slikat lipotu oko sebe, nigdi nikoga... U Radošiću, prvi strah... Viđali smo balegu po cesti i spretno je izbjegavali, znali smo da su krave tu negdi, ali u Radošiću, na našoj strani ceste, BIK!!!
Jebateled, usra san se, priša na livu stranu i pomolija se... Mora da je molitva upalila, jer se bik nije ni maka, samo nas je mrko gleda... fijuu...
Kad smo posli toga nailazili na krave, nismo se ni trgli, sve je bilo lako nakon prvog šoka...
E, sad, nisan još vidija tablu Lećevica, a prvo križanje isprid mene... Livo piše Drniš, desno Sinj... pa ja otiša desno... zajeb... Malo nakon križanja, nigdi više Sinja, samo Konjsko i Klis... Zna san da san usra, ali san pretpostavlja da bi triba dobit još jednu šansu za vratit se put Sinja sa zadnje strane... I tako je i bilo, na križanju livo Drniš desno Split, oša ja livo... Cesta puno bolja, pravci, vozin uvik ugodnih 70-80 kmh.. kad u retrovizoru šleper... j****usve, baš ih mrzin, a ovi je bija velika mrcina... I dok san mislija šta sad, stvori se neki choper, crni, po zvuku cca 250 kubika, izgleda je velik dok nisan skužija da je na njemu žensko čeljade, crne kožne hlače i crna kožna jaketa, crne kožne rukavice, crna integralka sa tamnim vizirom... Pravi night rider...
Prozujala je kraj nas sa jedno 90-100 kmh, i uskoro se izgubila sa vidika... I dok san ja razmišlja o lipoti zagore i cesta
priša nas je i šleper, lipo i pristojno, iz daleka, nisan ga ni osjetija... Svaka čast... Nego, naletin oko tog vrimena na izdvojak kojin san triba doć, i produžin put Drniša i Neorića, uskoro naletin i na skretanje za Sinj, pa prođen i Neorić, sve 5, kad zajeb big time... Makadam u dužini od 3 km... Popizdija... Ispočetka nije bija loš, dobro nabijen s tek ponešto rupa, ali posli je preša u neke polu-serpentine i nizbrdo, a po putu krpe nekog prastarog asfalta, gobavo, rupavo, a ja malo preopterećen...
I tako san izudara bidne nogare, a možda i auspuh, još uvik se ne usudin pogledat...
Ali, doša san ponovo na asfalt i ugleda san Sinj isprid sebe... Milina...
Naravno, zakasnija san na zadnju misu u 1900, ali san bar bija kad se ikona Gospe Sinjske vratila u crkvu... A u Sinju ludnica... Gužvara, miljun ljudi... Prošetali, sili malo na štekat, popili piće, ja prominija stakla na Uvex cvikama, i definitivno odlučija kupit još jednu integralku jer san puka od udaraca buba u nepokriveni dio face (iden baš sutra, uzet ću novu za ženu, moja joj je malo velika...), onda još malo šetali, i oko 2200 odlučili polako ić doma...
Našli skuter ponovo, obukli dodatnu robu, i krenili polako izać iz Sinja, ovi put najkraćim i najbržim puten priko Brnaza, uz Kukuzovac na Dicmo, Dugopolje i starom cestom priko Klisa u Solin pa u Kaštel Stari... Ali čoviče, koja gužva... Nepregledna kolona auta koji čekaju za izać iz Sinja put Splita... Srića, pa smo mi bili na skuteru, i samo lagano propizdili uz kolonu...
Bilo je dosta hladno dok nismo prošli Klis, a onda je sve bilo OK do doma... Stigli malo iza 2300, i sretni, ukočeni i krepani (a pomalo i pothlađeni, pogotovo gospođa koja nije tila uzet malo deblje jeans hlače kako san joj lipo reka
) i ubrzo složno hrkali, snivajući nove mini-avanture, i nadajući se malo boljoj organiziranosti sljedeći put...
