Konačno se malo ukazalo sunce, pa kažem ja idem laganini skočit na mali izletić do Crikvenice. Naime, od Rijeke do Crikvenice i nije baš nešto novo za mene i moj «little tenk», što bi rekao Gruber iz Alo-Alo, no svidjelo mi se provozati se konačno malo po suhoj cesti. Usput svratiti do Selca, poslovno, tako da sve bude regularno.
Daklem, krenem ja oko 9 ujutro laganini, bez žurbe, jasno na glavi kaciga, Špidi jaknica sa puno protektora uredno čuva moj gornji dio tijela,dok Špidi rukavice brane prstiće od neugodnih dodira sa asfaltom. Nikad se ne zna...
Vožnjica Rijeka, donjom stranom, preko Žurkova, Bakra, Bakarca, Kraljevice, cruising brzinica stotica, kolone, gužve, nervoza, sve to za mog xcitinga ne postoji. U Crikvenici već za 30ak minuta, pokupio materijale, Selce odradio uredno u rekordnom roku i što sad ?
I baš u taj čas zvoni mobitola, kaže gospodja sa druge strane da ima nekih nejasnoća u papirima koje je primila pred koji dan, da li bih ja to njoj mogao pojasniti, naravno gospođo, nema problema, eto mene do vas, gdje ste vi meni draga gospođo, kaže ona meni: Ja vam pijem kavicu na Rabu.
Ima li netko da pita što se desilo nakon toga ? Naravno da nema, Selce – Jablanac, ukupno oko sat vremena, laganini cruising vožnjica, mnoštvo bikera, svi pozdravljaju, odzdravljaju, neki dižu prst u zrak, neki samo spuste ruku pored volana, neki ne pozdravljaju nikako, do zanimljivog događaja skoro već kod Jablanca. Nakon što sam kratko vrijeme guslao iza tipa sa kamp kućicom krenem ja u pretjecanje i u taj čas iz suprotnog smjera prema meni biker, nešto brzo japansko. Ja i on se tako mimoilazimo na njegovoj traci, pored nas u svojoj traci kamp kućica, nas dvoje kratko blendamo jedna drugom, prolazimo u full brzini jedan pored drugog, i nešto nemam feeling da se vozaču koji je vukao kućicu svidjelo sve ovo.
A vjerovatno mu je i malo zapeo grop u grlu. A kome ne bi ?
I tako sve uz šegu i pošalice evo mene u Jablancu. Par auta ispred mene, uzimam kartu, 27 kuna, jedna smjer, kažem dajte mi odmah i povratnu, i razmišljam, da li bi bilo pametno prozujat pored par parkiranih vozila koja čekaju kolonu i nonšalantno se ubaciti ispred ulazne rampe ? I sve tako u razmišljanju i osmišljavanju da li bi to bilo u redu, ili ne bi, evo ti mene odjednom na početku kolone. Nitko ne puca, ne psuje me ružno, ne gleda me ispod oka, no dobro, valjda je najgore prošlo...
Laganini ulaz na trajekt, ako poželite dodati malo gasa na trajektima dok se ukrcavate ili iskrcavate, moj je savjet: nemojte. Ulje, benzin, voda, blato, željezna podloga, uf, uf, no i to treba probat.
Iskrcavanje na Rabu, krajolik kao sa druge planete, kamen, grote, grote, kamen, mislio sam opalit koju fotkicu, no jednostavno nisam imao vremena, posao čeka.
Dolazak u Rab, sastanak, usput obilazak par bivših kolega, pivica, dvije, i tako evo već deset sati večer. Kaže meni frend, ma nemoj sad putovat, nemoj jurit, ostani ti ovdje do sutra pa ćemo lako ujutro bit pametniji.
Teško žabu u vodu natjerat, mislim ja, u kuferu je uvijek ručnik, rezervna presvlaka, žilet i krema za brijanje i kažem ja, dobro, neka ti bude.
Drugo jutro nađem se u Šarengradu, dio Grada Raba nazvan po silnim trgovinama, kad tamo na početku šetališta parkiran xciting 250, tablice metropola, lagano ogreban, očito od zagrebačkog asfalta i sa strane najljepnica:
www.maslina.hr . Plavi. Mogu reć da su naša dva kymca izvrsno izgledala jedan pored drugog.
Kavice, dva kratka breefinga, vrijeme za povratak. Opet ispočetka, trajekt, ovaj put dobra gužva,cca dva kilometra, lagani cruising pored svih,ulazak na trajekt oprezan,bez kacige, kad sa trajekta izlazi pick up poznate hrvatske pivovare i lik za volanom se dere prema meni i radnicima na trajektu: Ide preko reda, ne dajte mu, ide preko reda. Pogledam ja bolje, kad ono moj frend iz Rijeke, zajebaje, zaurlam ja njemu: ajd pizdo jedna rastoči ljudima gajbu pive a nemoj zajebavat.
I tako uz šalu i šegu dokopam se ja kopna, prolazak do Bakarca, onda je već počela guzica bolit, stanem ja na sladoled, kad ono dva slovenca,
Yamaha, Honda, kažem ja; lep pozdrau fantje, kam pa greste, oni kažu Sežana, pitam ja otkuda, kad oni već pet dana zuje po zemljama ex YU, u ponedjeljak su krenuli iz Sežane za Ljubljanu, Zagreb, Beograd, pa dalje za Makedoniju, i sve laganini nazad preko Dubrovnika do Rijeke i doma. Ukupno 1.800 km uživanja.
Utisci ? Pa kažu fantje da je sve ok, ali da je naša magistrala grozna za voziti, gužva, kolone, a kaj da im velim ?
I tako nakon dva dana nenadanog izletića evo mene doma. Živog i zdravog. A sutra možda skočim do Zadra. Ili Splita. Ili Pule. Zašto ne ? Presvlaka čeka u kuferu, žileti su naoštreni, dobra volja postoji.
I da malo parafraziramo vlasnike Harleya, nije bitna destinacija, bitno je putovanje.