Svi se furaju na slavu, a pol ih nema ni za kavu
Ako u mladosti ne naučiš cijenit novac, nećeš nikad. A najočitiji primjer tome su oni što uzmu Samsung galaxy S15, hvala Bogu, ne uzmu ga oni, uzmu ga roditelji na 126 rata + dignu još nenamjenski kredit, konačno skupe tih 1000€ jel i hvala Bogu, ko ga je vidio stavit u maskicu ili neda Bog, zalipit tempered glass. Šta vam je?!?!?!
Još da mu se ljudi rugaju što je zalijepio tempered glass
i onda hvala Bogu, za 3 dana, mobitel na njuškalu "prodajem galaxy S15, star 2 dana, razbijeni ekrani, al sve radi! Stanje ko novo!", a mobitel izgleda ka da je prošao 20 kemoterapija, ka da su ga ISIL-ovci mučili godinama...
Život na grbači roditelja. Majka i otac rintaju za neku siću, al hvala Bogu, moraju ti kupit najnoviji mobitel, najnovije patike (one ispod 1000kn niti ne gledaju), svaki dan ti moraju ostavit novaca za 2-3 kave, drogiranje, opijanje, jel... ako izađeš u klub popit piće, ljudi ti se rugaju, trebaju ti minimalno 2 boce žestokog bit na stolu, bez obzira šta si već zadužen na 100 strana. Šišanje? Ko se vidio normalno ošišat? Još će ti se drugi rugat ako se normalno ošišaš, to mora bit neka uber cool frizura kakvu neki fudbaler fura, jel... predaješ molbe za posao, ponude ti posao za početnu mjesečnu plaću 6000-7000kn "a malo mi je to, ne planiram ja radit ispod 10t kn", bez obzira šta nit sam ikad išta radio, nit išta razumim, iz principa neću radit ispod 10t kn. Ža mi je te mladosti s čime je sve opterećena.
Onda napuniš 25-30 godina, nađeš isto tako neku šta nit je radila ikad išta, nit će radit ikad išta, šta isto ne kuži ništa ka ni ti, napričaš joj razno razne bajke. Napraviš joj dite.
E, onda na scenu nastupa život i opali ti jednu pleščurinu kad kreneš listat cijene stanova i naiđeš na neki šta se prodaje za 101 000€ i shvatiš da si kratak za 100 500€. Al jbg. već si napunio 30 i koju godinu, radno iskustvo 0, volja za radom 0, znanje 0, nove generacije dolaze, neće te više ni svako uzet za radit, onda prihvaćaš bilo šta.
Odričeš se skupe obuće, odjeće, mobitela, izlazaka i svega i postaješ socijalan slučaj. Čekaš da starce strpaš u dom kako bi mogao uselit u njihov stan. Tako bi izgledala jedna tipična priča mladića iz Splita.