Napuši se orao na vrhu litice, skroz ušlagiran i nabrijan, govori sam sebi: "Koja sam ja faca, e..."
Zatim se sav onak nabrijan spizdi niz liticu; pada, pada i na pol metra od tla brzo zamahne krilima, poleti natrag gore i smjesti se opet na vrh litice, pun sebe veli - "Koja sam ja faca e, KOJA SAM JA FACA!"
Potom dođe drugi orao, pita ga "Kaj to radiš, buraz?".
Veli mu ovaj "A evo, duvam malo, oćeš sa mnom?"
I tak' se njih dva napuše, spizde se niz liticu oba, padaju, padaju i na pol metra od tla zamahnu krilima i vrate se na vrh, ful nabrijani i napušeni, vele "Koje smo mi face e, KOJE SMO MI FACE!"
Tad dođe medo. Pita on njih "Dečki, kaj se radi?"
"Duvamo malo, buš s nama?"
I sad pak njih trojica napušeni, nabrijavaju se opet, i spizde se tak' niz liticu i padaju, padaju, dva orla i medvjed. I dok su padali, pita jedan orao medvjeda -
"Medo, pa jel' ti imaš krila?"
"Nemam..."
"Stari.....Koja si ti faca e, KOJA SI TI FACA!!"