U 13 godina vožnje na dva točka vozio sam se po svakavom đubretu od vremena,po kiši,po pljusku(i po 40km u komadu bez stajanja),po poledici na -7,dok su bila nevremena u Zagrebu kad je čupalo drveće na okolo,al ovo jučer još nisam doživio,odjednom se sasula kiša toliko gusta da u mraku sa crnim vizirom i dugim svjetlom ja bukvalno nisam vidio vozit ni 10kmh,ubrzo je počela tuča(dosta velika),osjećaj na kacigi je bio ko da me netko kamenjem gađa,a plastike su zveketale da sam mislio da će ih probit,moram još pogledat da nije maska pukla,al čini mi se da ima par točkica di je farbu sjebalo,vjetar je tak puhao u par naleta da sam skoro pao,a stajao sam nasred ceste u mrklom mraku jer jednostavno nisam mogao dalje zbog 0 vidljivosti,ovo je prvi put da sam se usrao od straha zbog (ne)vremena i mislio u sebi Bože pomozi kaj je ovo,još su munje udarale na sve strane,a mi na čistini okruženi drvećem,Suvi i Nyzvo su bili negdje ispred nisam ih vidio,na jedvite jade sam se dovuko do jedine kuće na čistini i zabio u ćošak ulaza u dvorište da me tuča ne bombardira,roba mokra do gole kože,natopljena ko iz vešmašine izvađena,u tenisicama bazen,ali HJC FG-ST iznutra suha ko barut,sva sreća mobitel i dokumente sam malo ranije stavio pod sic
A par minuta prije smo prošli pokraj Dacerovsove kuće,mislili se slikat kod doktora Ante,i onda nas centriralo
Wtf Rade ono gore na slici,to stup spigalo?
Ja u Dragonožec više nejdem,opasnije je nego u Iraku
