dok čitam anegdote samo mi se vračaju sjećanja, ali imam još jednu koju bih volio napisati čisto da se usporedi školstvo
nekad i danas, disciplina i gazda u učionici...
Imao sam u razredu mangupa kojeg neću imenovati zbog sigurnosnih razloga, OTAC mu je bio ravnatelj škole, Bog i batina. Kad si
kod njega završio samo si gledao i poklopio sve kaj bi izašlo iz tebe jer je bio stvarno načitan a i POLITIČKI jak.
Sjećam se kao danas bio je sat matematike, više od pola učionice naravno dobilo jedan. Logaritmi su bili u pitanju a tih par ljudi koji su
ih znali profesor je uredno maknuo na drugu stranu učionice da budu na kupu i pišu u miru. Naravno dotični dečko/ mangup/ frajer nazovite
ga kako želite bio je među nama, jedinicama. Kako je profesor prozivao tako se vračao ispit i on je upisivao ocjene, došao je red na njega,
sredina imenika i kad ono muk, svi su čekali dio ili ti ga paljbu koju je pripremio. Profesor prozove ime, on se digne bez a ni b i laganim korakom
prema stolu vuče noge. Ocjena pita profesor, a on odgovara 1 i uz jedan nastavlja rečenicu, ako vi meni sad tu jedinicu upišete vjerujte mi
drugi tjedan vas više na ovom satu nema, mi svi tišina i ne vjerujemo kaj je ovaj upravo izgovorio. Sljedeći sat odmah se pisao ispravak u kojem
je za dva bilo dovoljno 20% a ne 50% ispita. Uglavnom, dečko je završio tu školu do kraja mogu reći prolaznom ocjenom, upisao kineziološki te isti
završio i evo ga dan danas stari ga pogurao ovaj radi u školi predaje tjelesni (TZK). To je bila granica riječi sa nepojmljivim, koliki je imao utjecaj
a opet je to nekad i nama pomoglo.
Bili smo zahebani, kaj god se dogodilo nama je pasalo i bilo smiješno. Luđaka po školi koji su boksere sa sobom nosili pod dodatnu opremu a kad bi
se i nekaj dogodilo bilo je par staraca u policiji i sve se dogovorilo.
Opet da se sad okrenem nekoj drugoj strani.. Imam susjeda koji radi u školi pa tu i tamo pitam kakvo je stanje, kakva su djeca, ocjene, ponašanje.
Uvijek mi odgovara katastrofa i kima glavom. Kakve lovice/ skrivača, kakav nogomet po hodnicima jedva ih uspiju nagovoriti na tjelesnom, nitko loptu nezna voditi,
hodnikom muk i mobiteli/ tableti.. Na satu ko nezna nezna ko zna zna, nikakva prevelika kolegijalnost. Svako malo mi spomene da mu je prije bilo draže i bolje,
a sad dal je ili nije ostalima to neznam, ali vremena se uvelike mijenjaju to se slažem. Bilo je para za sve, sendvič koštao 5kn jedva sam ga progutao a danas kad
im daš 20kn nije dosta jer nema za sendvič i pošteni sok u kantini.
nhf