U Srbiji su samo dva modela najbitnijeg izuma čovečanstva - automobila, prevazišla svoju četvoronožnu braću - „jugo" i nadaleko čuveni „golf 2". Ovaj poslednji je, zbog svojih kultnih višenamenskih sadržaja, najbolji automobil ikada napravljen u Nemačkoj, a vožen kod nas
Svako ko je upravljao „Golfovom dvojkom", kvalifikovan je da vozi sve što je napravljeno od čelika i može da leti. Kakva je to mašina! Ima prozor pored vozačevog sedišta gde 'ladno medved može da izbaci lakat. Međutim, mi Srbi ne izbacujemo samo lakat, nego ruku do ramena. Levica je okićena pompeznim satovima, narukvicama i svime što se na ruku kači i šljašti. Jedino je frka harmonikašima koji svi redom satove nose na desnoj ruci.
U amanet naslednicima
Taj fenomen mi nije bio jasan pošto ne sviram harmoniku, ali ima bliska konekcija sa bas linijom tastature i nekim kaišem na instrumentu (možda pozovem Sašu Popovića da mi to objasni). Prozor je otvoren „do daske" bez obzira na godišnje doba i dopušta nesmetanu interakciju s drugim učesnicima u saobraćaju. Na tim istim vratima, s unutrašnje strane, postoji ležište gde se obično drže bejzbolke, kineski pendreci i neretko dizalice, pomagala koja pospešuju razgovor među ljudima na gradskim semaforima. Tu, na vratima, je i ručka za prozor, nalik onima na bunarima pomoću kojih se, iz dubine zdenca, izvlači voda u kanti. Vozačevo sedište posle nekoliko dana postaje anatomsko, pošto „bulja" sama sebi napravi mesto i ulegnuće koje prija. Od kog je to materijala napravljeno ne znam, ali mislim da su je koristili stručnjaci NASA instituta ne bi li olakšali svojim astronautima boravak i seks u svemiru.
Ono se obara, samo po sebi, laganim „cimom" leđa i nikada više ne zauzme prvobitni položaj, pa tako pozicionirano sedište ume da napravi problem u vožnji, jer teško da neko ima tako jake trbušnjake da se drži samo jednom rukom za volan za vreme vožnje dok mu je druga napolju. To jedino polazi za rukom iskusnim bubnjarima, jerbo su njima u mozgu razdvojeni udovi. Podseća malo na ono kada se okačimo na ragastov i radimo zgibove jednom rukom. Pošto su sva srpska deca uglavnom odrasla na „Bejbi-džamp" spravi (to vam je onaj „džirlo" izum kada decu okačite na neke gume na vratima i ona kao skakuću dok te gume ne puknu i ne naprave haos), nije to neki nepremostivi problem, jer se „golf 2" u Srbiji prenosi s kolena na koleno.
Vožnja na rezervi
Automobil je davnih osamdesetih napravljen u Nemačkoj kao logičan nastavak serije jedan. Tada je u Nemačkoj bio bum gastarbajtera s ovih prostora i postoji osnovana sumnja da je ciljan za naše tržište. On je san svakog đilkoša. Kakva škola, kakva šljaka? „Golf 2" je diploma. Statusni simbol. Devedesetih godina se vozač tog automobila prepoznavao po „ermaks" patikama, metalnom kaišu i duksu upasanom u farmerke. Oficijalno vozilo svih „ful-vrh-ekstra-Tito-Jovanka" gospodara gradskih i prigradskih drumova. Ko nije smuvao ribu na svog „golfa dvojku", ne zna šta je riba. Menjač je bio, verovali ili ne, samo s četiri brzine, i pokretao se silom nepojmljivom današnjim zavisnicima od kompjuterskih igrica. Njemu ni Čak Noris nije mogao bez frke da ubaci u četvrtu. Odmah iznad menjača bila je pepeljara u koju je moglo da stane na hiljade opušaka. Niko je nikada nije istresao, pošto ne postoji način da se izvadi iz ležišta a da se ne skenja pola instrument table, koja je posebna priča.
„Golf 2" je uvek „na rezervi", pošto kazaljka za pokazivanje količine goriva u rezervoaru nema snage da izađe iz crvene zone. Ma koliko čorbe sipali u njega, uvek ste na rezervi. Zato su mu mnogi naši sugrađani ugradili plinske boce i automatski se kvalifikovali za potencijalne teroriste. Toliko automobila bombi nema ni u nesrećnom Iraku. Gradske ulice nam smrde na plin i zato su vlasti i zabranile pušenje, a ne zbog zdravlja. Svaki otvoreni plamen može da izazove lančanu reakciju dizanja u vazduh pola naseljenog mesta. „Golf" po „golf", i ode sve u tri lepe! „Golf 2" je inače najneomiljenije vozilo stomatologa. Pošto ne možeš da ga voziš sa svim zubima u glavi, nije fora. Baš zbog tih plinskih boca koje se ugrađuju u bagažnike, džakovi krompira i kace za kiseli kupus su prebačeni na zadnje sedište, što doprinosi ukupnom užitku i bezbednosti u vožnji pošto stvaraju svojevrstan „erbag" kada te neko zakuca zguza.
Nabudženi cajger
Treba reći i da se u „golfu" deca voze na prednjem sedištu, a žene pozadi. Njima je (ženama) mesto u kuhinji. Sigurnosni pojasevi su ionako pravljeni za dečju konfiguraciju, pošto svakog ko je viši od metar i šezdeset „kolju" oko vrata. Cajger je nabudžen na 220 na sat. Valjda kilometara?! Ta brzina se postiže samo spustom niz Kopaonik ili neku veću strminu. Gas se daje do daske, koja je tu postavljena da ne bi proletela noga u motor. Kočnica se pumpa pre zaustavljanja da bi u'vatila. Kvačilo, pitaj boga, čemu služi? Retrovizor je veličine sobnog ogledala i na njega se kače krstovi, uglavnom pokradeni s krovova crkava. Što veći krst, to si opasniji, pošto je veličina traženog oprosta u direktnoj konekciji s učinjenim zlodelom. Pored krsta, tu je okačena i presahla „jelkica" kojoj se ne zna druga uloga osim da izaziva mučninu. Na instrument tabli postoji mesto gde se kače slike familije. To ume da napravi problem pošto su ugradni ramovi premali za glavudže zdrave i rumene dece, tako da su svi na slikama bez ušiju. Barem jedno od tih mališana je napravljeno u automobilu koji je zgodan za seks na brzaka. Dovoljno je jajima promašiti menjač i to je to. Veliki prozori su zgodni za voajere jer čine enterijer automobila preglednim. Motor je napred pod haubom koju niko nikada ne otvara, pošto se ovaj automobil ne kvari, a i ako nešto slučajno zataji, rezervni delovi su jeftiniji od plastičnih upaljača s pijace. U stvari, niko ga i ne popravlja, bace ga u reku i kupe drugi. Samo da gume izdrže dotle. „Golf 2" je najbolji automobil ikada napravljen u Nemačkoj, a vožen u Srbiji.