I tako ja i frend prije dvi i po ure išli malo đir prema Pagu, dosadno u kući, i sve ok, ja obuka novu jaketu
, rukavice, kazaljka pokazuje da ima pola rezervara goriva, pretekli tri-četri auta i dolazimo pred paški most. Tamo je već počelo puhati i ispred mosta se okrenemo i lagano nazad, kad nakon 500 m skuter se ugasi
Ma sve bi to bilo dobro da se to dogodilo negdi di je naseljeno,ali što napraviti kad smo ja i prijatelj jedina živa bića u krugu od 3 km... I tako ja psujem sve žive i mrtve, prijatelj samo ponavlja za mnom, odvidavam svićicu, malo je očistim, ali opet ništa. I tako desetak minuta sidimo kraj skutera i pogledam u rezervar, kad tamo ni kapi goriva! A bolje i to nego da je neki kvar, vadim mobitel, zovem staroga da donese goriva, kad čuješ onu žensku: «žao nam je, svota na vašem računu nije dovoljna za ovaj poziv, obnovite svoj račun, trenutno stanje računa je 0.06»!!! Opet psujem sve žive i mrtve, i lagano ga guramo kući. Kući dolazimo tek nakon uru ipo i nakon 7km guranja skutera od 130kg! Virujte mi, od danas cijenim nizbrdice više nego išta na svitu